Номинација гојазних особа у пољском и српском језику. ДЕБЕЉКО – универзалан или културно специфичан концепт? Белешке на маргинама анкете
DOI:
https://doi.org/10.57589/srl.v71i3.4131Ključne besede:
дебела особа, стереотип, пољски језик, српски језикPovzetek
У раду се реконструише свакодневна језичка слика појма дебела особа у српском одн. grubas у пољском језику на подацима добијеним методом анкете, у складу са теоријско-методолошким приступом когнитивне етнолингвистике. Циљ је да се открију конотативни, субјективни елементи у садржају овог стереотипа који се заснивају на вредновању и доживљају овог појма од стране савремених носилаца поменутих језика, те да се на основу упоређивања добијених података одговори на питање о његовој универзалности односно културној специфичности. Анализа је показала да се начини именовања, перцепције и ставови испитаника према анализираном стереотипу значајније не разликују у савременој пољској и српској лингвокултури, што иде у прилог закључку о његовој универзалности.
Literatura
Речници
Janusz Anusiewicz, Jacek Skawiński, 1996: Słownik polszczyzny potocznej. Warszawa, Wrocław: Wyd. Naukowe PWN.
Maciej Czeszewski, 2006: Słownik polszczyzny potocznej. Warszawa: Wyd. Naukowe PWN.
Anna Dąbrowska, 1998: Słownik eufemizmów polskich czyli w rzeczy mocno, w sposobie łagodnie. Warszawa: Wyd. Naukowe PWN.
Roman Gawarkiewicz, Izabela Pietrzyk, Barbara Rodziewicz, 2008: Polski słownik asocjacyjny z suplementem. Szczecin: Print Group.
WSJP = Wielki słownik języka polskiego. Red. Piotr Żmigrodzki. Online.
***
ОАРСЈ = Рајна Драгићевић, Предраг Пипер, Марија Стефановић, 2011: Обратни асоцијативни речник српског језика. Београд: Сл. гласник, Београдска књига.
[OARSJ = Rajna Dragićević, Predrag Piper, Marija Stefanović, 2011: Obratni asocijativni rečnik srpskog jezika. Od reakcije ka stimulusu. Beograd: Sl. glasnik, Beogradska knjiga.]
РСАНУ = Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1959–2020. Т. 1–21. Београд: САНУ.
[RSANU = Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, 1959–2020. T. 1–21. Beograd: SANU.]
РМС = Речник српскохрватскога књижевнога језика, 1967–1976. Т. 1–6. Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска.
[RMS = Rečnik srpskohrvatskoga književnoga jezika, 1967–1976. T. 1–6. Novi Sad, Zagreb: Matica srpska, Matica hrvatska.]
РСЈ = Речник српскога језика, 2007. Ур. М. Николић. Нови Сад: Матица српска.
[RSJ = Rečnik srpskoga jezika, 2007. Ur. M. Nikolić. Novi Sad: Matica srpska.]
Литература
Jerzy Bartmiński, 2014: Ankieta jako pomocnicze narzędzie rekonstrukcji językowego obrazu świata. Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata Słowian i ich sąsiadów 3: Problemy eksplikowania i profilowania pojęć. Red. Iwona Bielińska-Gardziel, Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Joanna Szadura. Lublin: Wyd. UMCS. 279−308.
Jerzy Bartmiński, 2015a: Dom – koncept uniwersalny i specyficzny kulturowo. Leksykon aksjologiczny Słowian i ich sąsiadów 1: Dom. Red. Jerzy Bartmiński, Iwona Bielińska-Gardziel, Beata Żywicka. Lublin: Wyd. UMCS. 15−33.
Jerzy Bartmiński, 2015b: Leksykon aksjologiczny Słowian i ich sąsiadów – co zawiera, na jakich zasadach się opiera, dla kogo jest przeznaczony? Leksykon aksjologiczny Słowian i ich sąsiadów 1: Dom. Red. Jerzy Bartmiński, Iwona Bielińska-Gardziel, Beata Żywicka. Lublin: Wyd. UMCS. 7–13.
Jerzy Bartmiński, Wojciech Chlebda, 2013: Problem konceptu bazowego i jego profilowania – na przykładzie stereotypu Europy. Etnolingwistyka 25. 69−95.
Małgorzata Brzozowska, Beata Żywicka, 2014: O badaniach ankietowych nazw wartości we współczesnym języku polskim. Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata Słowian i ich sąsiadów 3: Problemy eksplikowania i profilowania pojęć. Red. Iwona Bielińska-Gardziel, Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, Joanna Szadura. Lublin: Wyd. UMCS. 333−44.
Anna Dąbrowska, 1992: Eufemizmy mowy potocznej. Język a kultura 5: Potoczność w języku i w kulturze. Red. Janusz Anusiewicz, Franciszek Nieckula. Wrocław: Wiedza o Kulturze. 119−78.
Magdalena Gajda, 2021: Dyskryminacja i stygmatyzacja osób chorych na otyłość. Obesitologia kliniczna. Red. Magdalena Olszanecka-Glinianowicz. Bielsko-Biała: Wyd. Medyczne Alfa-Medica Press. 729−37.
Ewa Golachowska, Dorota Pazio-Wlazłowska, 2023: Grubas w świetle danych ankietowych. Etnolingwistyka 35. 315–28.
Stanisław Grabias, 1978: Pojęcie językowego znaku ekspresywnego. Z zagadnień słownictwa współczesnego języka polskiego. Red. Mieczysław Szymczak. Wrocław: Ossolineum. 107−15.
Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska, 2020: Definiowanie i profilowanie pojęć w (etno)lingwistyce. Lublin: Wyd. UMCS.
Otyłość – choroba wagi ciężkiej, 18.05.2022. Online.
Jarosław Pacuła, 2021: „Pani gruba i nieletka, gruba także portmonetka” – o dawnych i współczesnych znaczeniach (użyciach) przymiotnika gruby. Poznańskie Studia Polonistyczne. Seria Językoznawcza 28/1. 231−254.
Dorota Pazio-Wlazłowska, 2021: „Prawdę mówiąc, jestem dosyć gruba. Właściwie to nawet bardzo”. Przymiotnik gruby jako realizacja konceptu otyłość (na podstawie danych korpusowych) – uwagi wstępne. Wartości w językowym obrazie świata Litwinów i Polaków. Dziedzictwo ludowe, narodowe, wieloetniczne i wielokulturowe 2. Red. Kristina Rutkovska, Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska. Vilnius, Liublinas. 148−61.
Dorota Pazio-Wlazłowska, 2022: Wartościowanie osób z otyłością w polskim wordnecie. Heteroglossia 12. 95−107.
Maria Roszak, 2013: Grubość i chudość w polszczyźnie. Annales Universitatis Paedagogicae Cracoviensis Studia Linguistica 8. 265−275.
Michał Skrzypek, 2021: Konsekwencje otyłości w perspektywie socjokulturowej. Obesitologia kliniczna. Red. Magdalena Olszanecka-Glinianowicz. Bielsko-Biała: Wyd. Medyczne Alfa-Medica Press. 738−43.
Stanisław Widłak, 1963: Tabu i eufemizm w językach nowożytnych. Biuletyn PTJ 22. 89−102.
***
Јована Јовановић, 2018: Лексика погрдног значења у именовању човека у српском језику. Докторска дисертација. Београд. Онлајн.
[Jovana Jovanović, 2018: Leksika pogrdnog značenja u imenovanju čoveka u srpskom jeziku. Doktorska disertacija. Beograd. Onlajn.
Леонид П. Крысин, 2000: Эвфемизмы в современной русской речи. Русский язык конца XX столетия (1985–1995). Ред. Е. А. Земская. Москва: Языки русской культуры. 384−408.
[Leonid P. Krysin, 2000: Evfemizmy v sovremennoj russkoj rechi. Russkij jazyk konca XX stoletija (1985–1995). Red. E. A. Zemskaja. Moskva: Jazyki russkoj kul’tury. 384−408.]
Татјана Пекмезовић, Дарија Кисић-Тепавчевић, Драган Миљуш, Горица Марић, 2017: Национални подаци везани за епидемију гојазности у Србији. Епидемија гојазности и Србија, Проблеми јавног здравља и система здравствене заштите. Књига I. Ур. Д. Мицић. Београд: САНУ. 1–12.
[Tatjana Pekmezović, Darija Kisić-Tepavčević, Dragan Miljuš, Gorica Marić, 2017: Nacionalni podaci vezani za epidemiju gojaznosti u Srbiji. Epidemija gojaznosti i Srbija, Problemi javnog zdravlja i sistema zdravstvene zaštite. Knjiga I. Ur. D. Micić. Beograd: SANU. 1–12.]
Стана Ристић, 2004: Експресивна лексика у српском језику. Београд: ИСЈ САНУ.
[Stana Ristić, 2004: Ekspresivna leksika u srpskom jeziku. Beograd: ISJ SANU.]
Prenosi
Objavljeno
Kako citirati
Številka
Rubrike
Licenca
Avtorske pravice (c) 2023 Ivana Lazić Konjik, Dorota Pazio-Wlazłowska
To delo je licencirano pod Creative Commons Priznanje avtorstva 4.0 mednarodno licenco.
Slavistična revija (http://www.srl.si) is distributed under
Creative Commons, attribution 4.0 international.
Slavistična revija publishes fully open access journals, which means that all articles are available on the internet to all users immediately upon publication. Non-commercial use and distribution in any medium is permitted, provided the author and the journal are properly credited.